Zvali su je more

Zvali su je more.
Krila je u sebi tajne,
čak i njoj samoj strane.
Zvali su je more.

Pala je na pod.
Dozvolila je svojoj krecavoj kosi
da čuje taj čudan hod
što vihor sa sobom nosi.

I čula je; sa njim disala,
pravila oseke i plime
od valova kose tamne;
ponekad, ali samo ponekad, pisala je rime.

Sa duše na druge organe
širila se voda.
Zapljuskivala je plaže strane.
Izgubila se Ona.

Dodir rashladi voda hladna.
Ruka iz ruke beži.
Preko očiju pade senka tamna
i voda nahrli...

Imala je oči boje vodopada.
Nije joj se dalo ljubavlju da ovlada.
Na srcu je odveć imala bore.
Zvali su je more.